изумлять
•
verb, imperfective | ||||
| ||||
| perfective: изумить | ||||
| present tense | ||||
| я | изумляю •![]() |
мы | изумляем •![]() | |
| ты | изумляешь •![]() |
вы | изумляете •![]() | |
| он/она/оно | изумляет •![]() |
они | изумляют •![]() | |
| Future | ||||
| я | буду изумлять •![]() |
мы | будем изумлять •![]() | |
| ты | будешь изумлять •![]() |
вы | будете изумлять •![]() | |
| он/она/оно | будет изумлять •![]() |
они | будут изумлять •![]() | |
| past tense | ||||
| он | изумлял •![]() | |||
| она | изумляла •![]() | |||
| оно | изумляло •![]() | |||
| они | изумляли •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | изумляй •![]() | |||
| вы | изумляйте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | изумляя •![]() | |||
| participle | ||||
| present active | изумляющий •![]() | |||
| present passive | изумляемый •![]() | |||
| past active | изумлявший •![]() | |||
