источить 2
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: истачивать | |||||
| Future | |||||
| я | источу •![]() |
мы | источим •![]() | ||
| ты | источишь •![]() |
вы | источите •![]() | ||
| он/она/оно | источит •![]() |
они | источат •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | источил •![]() | ||||
| она | источила •![]() | ||||
| оно | источило •![]() | ||||
| они | источили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | источи •![]() | ||||
| вы | источите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | источив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | источивший •![]() | ||||
