источить 1
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: источать | ||||
| Future | ||||
| я | источу •![]() |
мы | источим •![]() | |
| ты | источишь •![]() |
вы | источите •![]() | |
| он/она/оно | источит •![]() |
они | источат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | источил •![]() | |||
| она | источила •![]() | |||
| оно | источило •![]() | |||
| они | источили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | источи •![]() | |||
| вы | источите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | источив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | источивший •![]() | |||
| past passive | источенный •![]() источен • ![]() |
|||
