одурачить
•![]() | ||||
| ||||
imperfective: дурачить | ||||
Future | ||||
я | одурачу •![]() |
мы | одурачим •![]() | |
ты | одурачишь •![]() |
вы | одурачите •![]() | |
он/она/оно | одурачит •![]() |
они | одурачат •![]() | |
past tense | ||||
он | одурачил •![]() | |||
она | одурачила •![]() | |||
оно | одурачило •![]() | |||
они | одурачили •![]() | |||
imperative | ||||
ты | одурачь •![]() | |||
вы | одурачьте •![]() | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | одурачив •![]() | |||
participle | ||||
past active | одурачивший •![]() | |||
past passive | одураченный •![]() одурачен • ![]() |