одурачить • verb, perfective | ||||
| ||||
imperfective: дурачить | ||||
Future | ||||
я | одурачу • | мы | одурачим • | |
ты | одурачишь • | вы | одурачите • | |
он/она/оно | одурачит • | они | одурачат • | |
past tense | ||||
он | одурачил • | |||
она | одурачила • | |||
оно | одурачило • | |||
они | одурачили • | |||
imperative | ||||
ты | одурачь • | |||
вы | одурачьте • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | одурачив • | |||
participle | ||||
past active | одурачивший • | |||
past passive | одураченный • одурачен • |