дурачить
•
verb, imperfective | ||||
| ||||
| perfective: одурачить | ||||
| present tense | ||||
| я | дурачу •![]() |
мы | дурачим •![]() | |
| ты | дурачишь •![]() |
вы | дурачите •![]() | |
| он/она/оно | дурачит •![]() |
они | дурачат •![]() | |
| Future | ||||
| я | буду дурачить •![]() |
мы | будем дурачить •![]() | |
| ты | будешь дурачить •![]() |
вы | будете дурачить •![]() | |
| он/она/оно | будет дурачить •![]() |
они | будут дурачить •![]() | |
| past tense | ||||
| он | дурачил •![]() | |||
| она | дурачила •![]() | |||
| оно | дурачило •![]() | |||
| они | дурачили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | дурачъ •![]() | |||
| вы | дурачъте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | дурача •![]() | |||
| participle | ||||
| present active | дурачащий •![]() | |||
| past active | дурачивший •![]() | |||
