дурачить • verb, imperfective | ||||
| ||||
perfective: одурачить | ||||
present tense | ||||
я | дурачу • | мы | дурачим • | |
ты | дурачишь • | вы | дурачите • | |
он/она/оно | дурачит • | они | дурачат • | |
Future | ||||
я | буду дурачить • | мы | будем дурачить • | |
ты | будешь дурачить • | вы | будете дурачить • | |
он/она/оно | будет дурачить • | они | будут дурачить • | |
past tense | ||||
он | дурачил • | |||
она | дурачила • | |||
оно | дурачило • | |||
они | дурачили • | |||
imperative | ||||
ты | дурачъ • | |||
вы | дурачъте • | |||
verbal adverb | ||||
verbal adverb | дурача • | |||
participle | ||||
present active | дурачащий • | |||
past active | дурачивший • |