приучать
•
verb, imperfective | ||||
| ||||
| perfective: приучить | ||||
| present tense | ||||
| я | приучаю •![]() |
мы | приучаем •![]() | |
| ты | приучаешь •![]() |
вы | приучаете •![]() | |
| он/она/оно | приучает •![]() |
они | приучают •![]() | |
| Future | ||||
| я | буду приучать •![]() |
мы | будем приучать •![]() | |
| ты | будешь приучать •![]() |
вы | будете приучать •![]() | |
| он/она/оно | будет приучать •![]() |
они | будут приучать •![]() | |
| past tense | ||||
| он | приучал •![]() | |||
| она | приучала •![]() | |||
| оно | приучало •![]() | |||
| они | приучали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | приучай •![]() | |||
| вы | приучайте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | приучая •![]() | |||
| participle | ||||
| present active | приучающий •![]() | |||
| present passive | приучаемый •![]() | |||
| past active | приучавший •![]() | |||
