приучить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: приучать | ||||
| Future | ||||
| я | приучу •![]() |
мы | приучим •![]() | |
| ты | приучишь •![]() |
вы | приучите •![]() | |
| он/она/оно | приучит •![]() |
они | приучат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | приучил •![]() | |||
| она | приучила •![]() | |||
| оно | приучило •![]() | |||
| они | приучили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | приучи •![]() | |||
| вы | приучите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | приучив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | приучивший •![]() | |||
