отощать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | отощаю •![]() |
мы | отощаем •![]() | |
| ты | отощаешь •![]() |
вы | отощаете •![]() | |
| он/она/оно | отощает •![]() |
они | отощают •![]() | |
| past tense | ||||
| он | отощал •![]() | |||
| она | отощала •![]() | |||
| оно | отощало •![]() | |||
| они | отощали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | отощай •![]() | |||
| вы | отощайте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | отощав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | отощавший •![]() | |||
