прокоптить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| Future | |||||
| я | прокопчу •![]() |
мы | прокоптим •![]() | ||
| ты | прокоптишь •![]() |
вы | прокоптите •![]() | ||
| он/она/оно | прокоптит •![]() |
они | прокоптят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | прокоптил •![]() | ||||
| она | прокоптила •![]() | ||||
| оно | прокоптило •![]() | ||||
| они | прокоптили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | прокопти •![]() | ||||
| вы | прокоптите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | прокоптив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | прокоптивший •![]() | ||||
| past passive | прокоптянный •![]() прокоптян • ![]() |
||||
