припасть
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| Future | |||||
| я | припаду •![]() |
мы | припадём •![]() | ||
| ты | припадёшь •![]() |
вы | припадёте •![]() | ||
| он/она/оно | припадёт •![]() |
они | припадут •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | припал •![]() | ||||
| она | припала •![]() | ||||
| оно | припало •![]() | ||||
| они | припали •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | припав •![]() припавши • ![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | припавший •![]() | ||||
