пропасть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | пропаду •![]() |
мы | пропадём •![]() | |
| ты | пропадёшь •![]() |
вы | пропадёте •![]() | |
| он/она/оно | пропадёт •![]() |
они | пропадут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | пропал •![]() | |||
| она | пропала •![]() | |||
| оно | пропало •![]() | |||
| они | пропали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | пропади •![]() | |||
| вы | пропадите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | пропав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | пропавший •![]() | |||
