уследить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: следить | |||||
| Future | |||||
| я | услежу •![]() |
мы | уследим •![]() | ||
| ты | уследишь •![]() |
вы | уследите •![]() | ||
| он/она/оно | уследит •![]() |
они | уследят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | уследил •![]() | ||||
| она | уследила •![]() | ||||
| оно | уследило •![]() | ||||
| они | уследили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | уследи •![]() | ||||
| вы | уследите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | уследив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | уследивший •![]() | ||||
