наметать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | намечу •![]() |
мы | намечем •![]() | |
| ты | намечешь •![]() |
вы | намечете •![]() | |
| он/она/оно | намечет •![]() |
они | намечут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | наметал •![]() | |||
| она | наметала •![]() | |||
| оно | наметало •![]() | |||
| они | наметали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | намечи •![]() | |||
| вы | намечите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | наметав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | наметавший •![]() | |||
| past passive | намечанный •![]() намечан • ![]() |
|||
