просветлеть
•
verb, perfective | ||||||
| ||||||
| Future | ||||||
| я | просветлею •![]() |
мы | просветлеем •![]() | |||
| ты | просветлеешь •![]() |
вы | просветлеете •![]() | |||
| он/она/оно | просветлеет •![]() |
они | просветлеют •![]() | |||
| past tense | ||||||
| он | просветлел •![]() | |||||
| она | просветлела •![]() | |||||
| оно | просветлело •![]() | |||||
| они | просветлели •![]() | |||||
| imperative | ||||||
| ты | просветлей •![]() | |||||
| вы | просветлейте •![]() | |||||
| verbal adverb | ||||||
| verbal adverb | просветлев •![]() | |||||
| participle | ||||||
| past active | просветлевший •![]() | |||||
| past passive | просветлённый •![]() просветлён • ![]() |
|||||
