просветить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: просвещать | |||||
| imperfective: просвечивать | |||||
| Future | |||||
| я | просвечу •![]() |
мы | просветим •![]() | ||
| ты | просветишь •![]() |
вы | просветите •![]() | ||
| он/она/оно | просветит •![]() |
они | просветят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | просветил •![]() | ||||
| она | просветила •![]() | ||||
| оно | просветило •![]() | ||||
| они | просветили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | просвети •![]() | ||||
| вы | просветите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | просветив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | просветивший •![]() | ||||
| past passive | просвеченный •![]() просвечен • ![]() |
||||
