покорёжить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: корёжить | |||||
| Future | |||||
| я | покорёжу •![]() |
мы | покорёжим •![]() | ||
| ты | покорёжишь •![]() |
вы | покорёжите •![]() | ||
| он/она/оно | покорёжит •![]() |
они | покорёжат | ||
| past tense | |||||
| он | покорёжил •![]() | ||||
| она | покорёжила •![]() | ||||
| оно | покорёжило •![]() | ||||
| они | покорёжили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | покорёжь •![]() | ||||
| вы | покорёжьте •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | покорёжив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | покорёживший •![]() | ||||
| past passive | покорёженный •![]() покорёжен • ![]() |
||||
