разложить
•
verb, perfective | ||||||||
| ||||||||
| Future | ||||||||
| я | разложу •![]() |
мы | разложим •![]() | |||||
| ты | разложишь •![]() |
вы | разложите •![]() | |||||
| он/она/оно | разложит •![]() |
они | разложят •![]() | |||||
| past tense | ||||||||
| он | разложил •![]() | |||||||
| она | разложила •![]() | |||||||
| оно | разложило •![]() | |||||||
| они | разложили •![]() | |||||||
| imperative | ||||||||
| ты | разложи •![]() | |||||||
| вы | разложите •![]() | |||||||
| verbal adverb | ||||||||
| verbal adverb | разложив •![]() | |||||||
| participle | ||||||||
| past active | разложивший •![]() | |||||||
| past passive | разложенный •![]() разложен • ![]() |
|||||||
