натворить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | натворю •![]() |
мы | натворим •![]() | |
| ты | натворишь •![]() |
вы | натворите •![]() | |
| он/она/оно | натворит •![]() |
они | натворят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | натворил •![]() | |||
| она | натворила •![]() | |||
| оно | натворило •![]() | |||
| они | натворили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | натвори •![]() | |||
| вы | натворите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | натворив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | натворивший •![]() | |||
| past passive | натворённый •![]() натворён • ![]() |
|||
