надумать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | надумаю •![]() |
мы | надумаем •![]() | |
| ты | надумаешь •![]() |
вы | надумаете •![]() | |
| он/она/оно | надумает •![]() |
они | надумают •![]() | |
| past tense | ||||
| он | надумал •![]() | |||
| она | надумала •![]() | |||
| оно | надумало •![]() | |||
| они | надумали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | надумай •![]() | |||
| вы | надумайте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | надумав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | надумавший •![]() | |||
| past passive | надуманный •![]() надуман • ![]() |
|||
