очертить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | очерчу •![]() |
мы | очертим •![]() | |
| ты | очертишь •![]() |
вы | очертите •![]() | |
| он/она/оно | очертит •![]() |
они | очертят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | очертил •![]() | |||
| она | очертила •![]() | |||
| оно | очертило •![]() | |||
| они | очертили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | очерти •![]() | |||
| вы | очертите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | очертив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | очертивший •![]() | |||
| past passive | очерченный •![]() очерчен • ![]() |
|||
