просветлеть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | просветлею •![]() |
мы | просветлеем •![]() | |
| ты | просветлеешь •![]() |
вы | просветлеете •![]() | |
| он/она/оно | просветлеет •![]() |
они | просветлеют •![]() | |
| past tense | ||||
| он | просветлел •![]() | |||
| она | просветлела •![]() | |||
| оно | просветлело •![]() | |||
| они | просветлели •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | просветлей •![]() | |||
| вы | просветлейте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | просветлев •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | просветлевший •![]() | |||
| past passive | просветленный •![]() просветлен • ![]() |
|||
