шикануть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | шикану •![]() |
мы | шиканём •![]() | |
| ты | шиканёшь •![]() |
вы | шиканёте •![]() | |
| он/она/оно | шиканёт •![]() |
они | шиканут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | шиканул •![]() | |||
| она | шиканула •![]() | |||
| оно | шикануло •![]() | |||
| они | шиканули •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | шикани •![]() | |||
| вы | шиканите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | шиканув •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | шиканувший •![]() | |||
