начимичить
•
verb, perfective | |||
|
| |||
| Future | |||
| я | начимичу •![]() |
мы | начимичим •![]() |
| ты | начимичишь •![]() |
вы | начимичите •![]() |
| он/она/оно | начимичит •![]() |
они | начимичат •![]() |
| past tense | |||
| он | начимичил •![]() | ||
| она | начимичила •![]() | ||
| оно | начимичило •![]() | ||
| они | начимичили •![]() | ||
| imperative | |||
| ты | начимичь •![]() | ||
| вы | начимичьте •![]() | ||
| verbal adverb | |||
| verbal adverb | начимичив •![]() | ||
| participle | |||
| past active | начимичивший •![]() | ||
| past passive | начимиченный •![]() начимичен • ![]() |
||
