пригнать
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: пригонять | |||||
| Future | |||||
| я | пригоню •![]() |
мы | пригоним •![]() | ||
| ты | пригонишь •![]() |
вы | пригоните •![]() | ||
| он/она/оно | пригонит •![]() |
они | пригонят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | пригнал •![]() | ||||
| она | пригнала •![]() | ||||
| оно | пригнало •![]() | ||||
| они | пригнали •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | пригони •![]() | ||||
| вы | пригоните •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | пригнав •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | пригнавший •![]() | ||||
| past passive | пригнанный •![]() пригнан • ![]() |
||||
