набить
•
verb, perfective | ||||||
| ||||||
| imperfective: набивать | ||||||
| Future | ||||||
| я | набью •![]() |
мы | набьём •![]() | |||
| ты | набьёшь •![]() |
вы | набьёте •![]() | |||
| он/она/оно | набьёт •![]() |
они | набьют •![]() | |||
| past tense | ||||||
| он | набил •![]() | |||||
| она | набила •![]() | |||||
| оно | набило •![]() | |||||
| они | набили •![]() | |||||
| imperative | ||||||
| ты | набей •![]() | |||||
| вы | набейте •![]() | |||||
| verbal adverb | ||||||
| verbal adverb | набив •![]() | |||||
| participle | ||||||
| past active | набивший •![]() | |||||
| past passive | набитый •![]() набит • ![]() |
|||||
