обкурить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: обкуривать | |||||
| Future | |||||
| я | обкурю •![]() |
мы | обкурим •![]() | ||
| ты | обкуришь •![]() |
вы | обкурите •![]() | ||
| он/она/оно | обкурит •![]() |
они | обкурят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | обкурил •![]() | ||||
| она | обкурила •![]() | ||||
| оно | обкурило •![]() | ||||
| они | обкурили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | обкури •![]() | ||||
| вы | обкурите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | обкурив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | обкуривший •![]() | ||||
| past passive | обкуренный •![]() обкурен • ![]() |
||||
