накричать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | накричу •![]() |
мы | накричим •![]() | |
| ты | накричишь •![]() |
вы | накричите •![]() | |
| он/она/оно | накричит •![]() |
они | накричат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | накричал •![]() | |||
| она | накричала •![]() | |||
| оно | накричало •![]() | |||
| они | накричали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | накричи •![]() | |||
| вы | накричите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | накричав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | накричавший •![]() | |||
