истечь
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: истекать | ||||
| Future | ||||
| я | истеку •![]() |
мы | истечём •![]() | |
| ты | истечёшь •![]() |
вы | истечёте •![]() | |
| он/она/оно | истечёт •![]() |
они | истекут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | истёк •![]() | |||
| она | истекла •![]() | |||
| оно | истекло •![]() | |||
| они | истекли •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | истеки •![]() | |||
| вы | истеките •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | истёкши •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | истёкший •![]() | |||
