упрочнить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: упрочнять | ||||
| Future | ||||
| я | упрочню •![]() |
мы | упрочним •![]() | |
| ты | упрочнишь •![]() |
вы | упрочните •![]() | |
| он/она/оно | упрочнит •![]() |
они | упрочнят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | упрочнил •![]() | |||
| она | упрочнила •![]() | |||
| оно | упрочнило •![]() | |||
| они | упрочнили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | упрочни •![]() | |||
| вы | упрочните •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | упрочнив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | упрочнивший •![]() | |||
| past passive | упрочнённый •![]() упрочнён • ![]() |
|||
