упрочить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: упрочивать | ||||
| Future | ||||
| я | упрочу •![]() |
мы | упрочим •![]() | |
| ты | упрочишь •![]() |
вы | упрочите •![]() | |
| он/она/оно | упрочит •![]() |
они | упрочат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | упрочил •![]() | |||
| она | упрочила •![]() | |||
| оно | упрочило •![]() | |||
| они | упрочили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | упрочь •![]() | |||
| вы | упрочьте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | упрочив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | упрочивший •![]() | |||
| past passive | упроченный •![]() упрочен • ![]() |
|||
