упереться
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: упираться | ||||
| Future | ||||
| я | упрусь •![]() |
мы | упрёмся •![]() | |
| ты | упрёшься •![]() |
вы | упрётесь •![]() | |
| он/она/оно | упрётся •![]() |
они | упрутся •![]() | |
| past tense | ||||
| он | упёрся •![]() | |||
| она | упёрлась •![]() | |||
| оно | упёрлось •![]() | |||
| они | упёрлись •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | упрись •![]() | |||
| вы | упритесь •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | упёршись •![]() упершись • ![]() | |||
| participle | ||||
| past active | упёршийся •![]() | |||
