упереть
•
verb, perfective | ||||||
| ||||||
| imperfective: упирать | ||||||
| Future | ||||||
| я | упру •![]() |
мы | упрём •![]() | |||
| ты | упрёшь •![]() |
вы | упрёте •![]() | |||
| он/она/оно | упрёт •![]() |
они | упрут •![]() | |||
| past tense | ||||||
| он | упёр •![]() | |||||
| она | упёрла •![]() | |||||
| оно | упёрло •![]() | |||||
| они | упёрли •![]() | |||||
| imperative | ||||||
| ты | упри •![]() | |||||
| вы | уприте •![]() | |||||
| verbal adverb | ||||||
| verbal adverb | уперев •![]() упёрши • ![]() | |||||
| participle | ||||||
| past active | упёрший •![]() | |||||
| past passive | упёртый •![]() упёрт • ![]() |
|||||
