умилить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: умилять | ||||
| Future | ||||
| я | умилю •![]() |
мы | умилим •![]() | |
| ты | умилишь •![]() |
вы | умилите •![]() | |
| он/она/оно | умилит •![]() |
они | умилят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | умилил •![]() | |||
| она | умилила •![]() | |||
| оно | умилило •![]() | |||
| они | умилили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | умили •![]() | |||
| вы | умилите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | умилив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | умиливший •![]() | |||
| past passive | умилённый •![]() умилён • ![]() |
|||
