удивить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: удивлять | ||||
| Future | ||||
| я | удивлю •![]() |
мы | удивим •![]() | |
| ты | удивишь •![]() |
вы | удивите •![]() | |
| он/она/оно | удивит •![]() |
они | удивят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | удивил •![]() | |||
| она | удивила •![]() | |||
| оно | удивило •![]() | |||
| они | удивили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | удиви •![]() | |||
| вы | удивите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | удивив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | удививший •![]() | |||
| past passive | удилённый •![]() удивлён • ![]() |
|||
