уверить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: уверять | ||||
| Future | ||||
| я | уверю •![]() |
мы | уверим •![]() | |
| ты | уверишь •![]() |
вы | уверите •![]() | |
| он/она/оно | уверит •![]() |
они | уверят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | уверил •![]() | |||
| она | уверила •![]() | |||
| оно | уверило •![]() | |||
| они | уверили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | уверь •![]() | |||
| вы | уверьте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | уверив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | уверивший •![]() | |||
| past passive | уверенный •![]() уверен • ![]() |
|||
