покалечить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: калечить | ||||
| Future | ||||
| я | покалечу •![]() |
мы | покалечим •![]() | |
| ты | покалечишь •![]() |
вы | покалечите •![]() | |
| он/она/оно | покалечит •![]() |
они | покалечат •![]() | |
| past tense | ||||
| он | покалечил •![]() | |||
| она | покалечила •![]() | |||
| оно | покалечило •![]() | |||
| они | покалечили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | покалечь •![]() | |||
| вы | покалечьте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | покалечив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | покалечивший •![]() | |||
| past passive | покалеченный •![]() покалечен • ![]() |
|||
