починить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: чинить | ||||
| Future | ||||
| я | починю •![]() |
мы | починим •![]() | |
| ты | починишь •![]() |
вы | почините •![]() | |
| он/она/оно | починит •![]() |
они | починят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | починил •![]() | |||
| она | починила •![]() | |||
| оно | починило •![]() | |||
| они | починили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | почини •![]() | |||
| вы | почините •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | починив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | починивший •![]() | |||
| past passive | починенный •![]() починен • ![]() |
|||
