успокоиться
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: успокаиваться | |||||
| Future | |||||
| я | успокоюсь •![]() |
мы | успокоимся •![]() | ||
| ты | успокоишься •![]() |
вы | успокоитесь •![]() | ||
| он/она/оно | успокоится •![]() |
они | успокоятся •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | успокоился •![]() | ||||
| она | успокоилась •![]() | ||||
| оно | успокоилось •![]() | ||||
| они | успокоились •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | успокойся •![]() | ||||
| вы | успокойтесь •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | успокоившись •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | успокоившийся •![]() | ||||
