успокоить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: успокаивать | |||||
| Future | |||||
| я | успокою •![]() |
мы | успокоим •![]() | ||
| ты | успокоишь •![]() |
вы | успокоите •![]() | ||
| он/она/оно | успокоит •![]() |
они | успокоят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | успокоил •![]() | ||||
| она | успокоила •![]() | ||||
| оно | успокоило •![]() | ||||
| они | успокоили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | успокой •![]() | ||||
| вы | успокойте •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | успокоив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | успокоивший •![]() | ||||
| past passive | успокоенный •![]() успокоен • ![]() |
||||
