исказить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: искажать | |||||
| Future | |||||
| я | искажу •![]() |
мы | исказим •![]() | ||
| ты | исказишь •![]() |
вы | исказите •![]() | ||
| он/она/оно | исказит •![]() |
они | исказят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | исказил •![]() | ||||
| она | исказила •![]() | ||||
| оно | исказило •![]() | ||||
| они | исказили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | искази •![]() | ||||
| вы | исказите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | исказив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past passive | искажённый •![]() искажен • ![]() |
||||
