прильнуть
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: льнуть | ||||
| Future | ||||
| я | прильну •![]() |
мы | прильнём •![]() | |
| ты | прильнёшь •![]() |
вы | прильнёте •![]() | |
| он/она/оно | прильнёт •![]() |
они | прильнут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | прильнул •![]() | |||
| она | прильнула •![]() | |||
| оно | прильнуло •![]() | |||
| они | прильнули •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | прильни •![]() | |||
| вы | прильните •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | прильнув •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | прильнувший •![]() | |||
