намарать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: марать | ||||
| Future | ||||
| я | намараю •![]() |
мы | намараем •![]() | |
| ты | намараешь •![]() |
вы | намараете •![]() | |
| он/она/оно | намарает •![]() |
они | намарают •![]() | |
| past tense | ||||
| он | намарал •![]() | |||
| она | намарала •![]() | |||
| оно | намарало •![]() | |||
| они | намарали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | намарай •![]() | |||
| вы | намарайте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | намарав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | намаравший •![]() | |||
| past passive | намаранный •![]() намаран • ![]() |
|||
