погудеть
•
verb, perfective | |||||||
| |||||||
| imperfective: гудеть | |||||||
| Future | |||||||
| я | погужу •![]() |
мы | погудим •![]() | ||||
| ты | погудишь •![]() |
вы | погудите •![]() | ||||
| он/она/оно | погудит •![]() |
они | погудят •![]() | ||||
| past tense | |||||||
| он | погудел •![]() | ||||||
| она | погудела •![]() | ||||||
| оно | погудело •![]() | ||||||
| они | погудели •![]() | ||||||
| imperative | |||||||
| ты | погуди •![]() | ||||||
| вы | погудите •![]() | ||||||
| verbal adverb | |||||||
| verbal adverb | погудев •![]() | ||||||
| participle | |||||||
| past active | погудевший •![]() | ||||||
