заважничать
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: важничать | ||||
| Future | ||||
| я | заважничаю •![]() |
мы | заважничаем •![]() | |
| ты | заважничаешь •![]() |
вы | заважничаете •![]() | |
| он/она/оно | заважничает •![]() |
они | заважничают •![]() | |
| past tense | ||||
| он | заважничал •![]() | |||
| она | заважничала •![]() | |||
| оно | заважничало •![]() | |||
| они | заважничали •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | заважничай •![]() | |||
| вы | заважничайте •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | заважничав •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | заважничавший •![]() | |||
