нажитъ
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: наживать | ||||
| Future | ||||
| я | наживу •![]() |
мы | наживём •![]() | |
| ты | наживёшь •![]() |
вы | наживёте •![]() | |
| он/она/оно | наживёт •![]() |
они | наживут •![]() | |
| past tense | ||||
| он | нажил 1 2![]() | |||
| она | нажила 1 2![]() | |||
| оно | нажило •![]() | |||
| они | нажили 1 2![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | наживи •![]() | |||
| вы | наживите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | нажив 1 2![]() | |||
| participle | ||||
| past active | наживший 1 2![]() | |||
| past passive | нажитый 1 2![]() нажит 1 2![]() |
|||
