навернутъ
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: наворачивать | |||||
| Future | |||||
| я | наверну •![]() |
мы | навернём •![]() | ||
| ты | навернёшь •![]() |
вы | навернёте •![]() | ||
| он/она/оно | навернёт •![]() |
они | навернут •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | навернул •![]() | ||||
| она | навернула •![]() | ||||
| оно | навернуло •![]() | ||||
| они | навернули •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | наверни •![]() | ||||
| вы | наверните •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | навернув •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | навернувший •![]() | ||||
| past passive | навернутый •![]() навернут • ![]() |
||||
