извратить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: извращать | ||||
| Future | ||||
| я | извращу •![]() |
мы | извратим •![]() | |
| ты | извратишь •![]() |
вы | извратите •![]() | |
| он/она/оно | извратит •![]() |
они | извратят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | извратил •![]() | |||
| она | извратила •![]() | |||
| оно | извратило •![]() | |||
| они | извратили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | изврати •![]() | |||
| вы | извратите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | извратив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | извративший •![]() | |||
| past passive | извращённый •![]() извращён • ![]() |
|||
