известить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| Future | ||||
| я | извещу •![]() |
мы | известим •![]() | |
| ты | известишь •![]() |
вы | известите •![]() | |
| он/она/оно | известит •![]() |
они | известят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | известил •![]() | |||
| она | известила •![]() | |||
| оно | известило •![]() | |||
| они | известили •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | известив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | известивший •![]() | |||
| past passive | извещённый •![]() извещён • ![]() |
|||
