истребить
•
verb, perfective | |||||
| |||||
| imperfective: истреблять | |||||
| Future | |||||
| я | истреблю •![]() |
мы | истребим •![]() | ||
| ты | истребишь •![]() |
вы | истребите •![]() | ||
| он/она/оно | истребит •![]() |
они | истребят •![]() | ||
| past tense | |||||
| он | истребил •![]() | ||||
| она | истребила •![]() | ||||
| оно | истребило •![]() | ||||
| они | истребили •![]() | ||||
| imperative | |||||
| ты | истреби •![]() | ||||
| вы | истребите •![]() | ||||
| verbal adverb | |||||
| verbal adverb | истребив •![]() | ||||
| participle | |||||
| past active | истребивший •![]() | ||||
| past passive | истреблённый •![]() истреблён • ![]() |
||||
