истопить
•
verb, perfective | ||||
| ||||
| imperfective: истапливать | ||||
| Future | ||||
| я | истоплю •![]() |
мы | истопим •![]() | |
| ты | истопишь •![]() |
вы | истопите •![]() | |
| он/она/оно | истопит •![]() |
они | истопят •![]() | |
| past tense | ||||
| он | истопил •![]() | |||
| она | истопила •![]() | |||
| оно | истопило •![]() | |||
| они | истопили •![]() | |||
| imperative | ||||
| ты | истопи •![]() | |||
| вы | истопите •![]() | |||
| verbal adverb | ||||
| verbal adverb | истопив •![]() | |||
| participle | ||||
| past active | истопивший •![]() | |||
| past passive | истопленный •![]() истоплен • ![]() |
|||
